RAM obeležio 2. avgust Dan Holokausta nad pripadnicima romske zajednice

U noći između 2. i 3. avgusta 1944, oko 3,000 muškaraca, žena i dece Roma ubijeno je u gasnim komorama u ‚Porodičnom kampu za Cigane‘ u Aušvicu. Te žrtve su simbolički deo od skoro 500.000 ubijenih Roma u tim nezaboravljenim vremenima fašizma. U znak sećanja na nevine žrtve, romski narod obeležava, zajedno sa Evropskim parlamentom i pojedinim međunarodnim organizacijama, Dan sećanja na romske žrtve holokausta 2. avgusta. Rezolucijom Evropskog parlamenta koja je usvojena 15. aprila 2015. godine se zvanično proglašava Dan sećanja na romske žrtve holokausta. Od kraja II svetskog rata pa do sredine 80-tih godina dvadesetog veka jedva da je bilo ikakve diskusije o genocidu nad Romima u Evropi. Samo se povremeno pominjalo stradanje Roma, kako u medijima, tako i u političkim debatama, a još manje u školama i na univerzitetimana. Početak ozbiljne debate na ovu temu može se povezati sa delovanjem Svetskog kongresa Roma i sa narastajućom kritikom zbog uskraćivanja, ionako zakasnele, ratne reparacije porodicama ubijenih i zarobljenih Roma-logoraša. Prvo javno priznanje nacicistickog progona i ubijanja Roma iz rasnih pobuda i priznanje da se taj progon mora definisati kao genocid, došlo je u vidu izjave Saveznog kancelara zapadne Nemacke Helmuta Šmita, kada se sastao sa delegacijom novooosnovanog Centralnog saveta nemackih Sinta i Roma 17. marta 1982. godine, kao i kasnije sa delegacijom Svetskog Kongresa Roma. Posle toga, kancelar Helmut Kol je ponovio ovu izjavu u debati u Bundestagu 7. novembra 1985. godine. Ovaj dan se može smatrati za prvo javno priznanje da su Romi bili žrtve genocida, naročito zato što je izneta u nemačkom parlamentu.

 Romsku himnu “Djelem, djelem” odsvirao je na violini Nikola Bajramović, učenik srednje muzičke škole, dvostruki prvak Nemačke na ovom instrumentu.

“Sećanje na genocid prema Romima i komemoracija moraju biti povezani sa aktuelnom politikom prema Romima u pojedinim zemljama i dominantnim moralnim i etičkim vrednostima. Takođe, ova aktivnost ne može biti ograničena samo na kulturnu i simboličku ravan (spomenike, ceremonije…), niti može biti svedena samo na naučne analize. Kultura sećanja ne može biti zasnovana samo na analizi prošlosti, već ima za cilj da definišu sadašnjost, oblikuje budućnost i utiče na oblikovanje identiteta. Usled ovog povezivanja prošlosti i sadašnjosti, diskusija o tome kako se genocid nad Romima razvijao, izvršio i pamtio od početka, pa do završetka II svetskog rata, mora uključiti i analizu sadašnjeg stanja Roma i dominatne politike u mnogim zemljama Evrope.” rekao je Osman Balić, direktor SKRUG Lige Roma na tribini koja je usledila potom. On je dodao:

“Revizionistički pristupi u tumačenju istorije Drugogsvetskog rata i sukoba fašizma i antifašizma dobijaju na zamahu, intenzitetu i polemičkoj oštrini.

Umesto antifašizma, pojma koji je podrazumevao aktivno suprotstavljanje fašizmu, uvodi se, stavlja u prvi plan i apsolutizuje figura žrtve. Romi nisu samo žtrve.Romi su bili i ostali antifašisti!

Sećanje na holokaust zamenjuje sećanje na antifašizam, Meta je antifašizam! U vreme kada se fašizam povampiruje! Hoće da antifašizam smeste u muzej. Antifašizam po svojoj prirodi pretpostavlja aktiva nstav, suprotstavljanje svemu što smanjuje, ograničava i ugrožava individualne i kolektivne slobode i u tom smislu je  opasnost i prepreka Dubokim državama.

Zato, kada mi govorimo o Romima žrtvama iz prošlosti, mi zapravo govorimo i o odnosu i tumačenjima u sadašnjosti u medijima,  u stavovima sadašnjih političara i praktičnih politika prema Romima.”, rekao je Balić.

“Obrazovani mladi Romi su potencijal za ovu zajednicu I to je najbolji način da se poboljša položaj našeg naroda”, rekao je Alija Saćipović, romski aktivista. Naglasio je da Romi sve više shvataju da je obrazovanje put izlaska iz bede, pa se tako sada sve više devojčica odlučuje da posle osnovne, nastavi I srednju školu, a neke I upisuju fakultete. Oni su budućnost, I tim putem, putem obrazovanja treba da ide romska zajednica, zaključuje Saćipović.

Inače 2.avgust kao “Dan Holokausta nad romima u Aušvicu” obeležava se od 2015.godine na preporuku Evropske komisije.

Odgovori

Your email address will not be published.

Prethodni članak

2.Avgust Dan sećanja na Auschwitz

Sledeći članak

Koliko se Ostvaruju prava Roma i Romkinja u zemljama EU?

Najnovije od Novosti