”Mudaripe e Romengo ani Srbija ki vrjama porajmos”

Milovan Pisari

”Mudaripe e Romengo ani Srbija ki vrjama porajmos”

Ke thema save sesa ani aliansa: Italija, Rumunija, Independiako Them Kroacija (Nezavisna Država Hrvatska)

Ćerolpe hesapo kaj an gol’ mudarimata, sar vi ano logori ani Transnistriji, o meripe arakla đi ke 270000 Jevreja.

Rumunijako fašistikako režimi ćerda extra politika pe Romna. General Antonesku an pire vaćarimata 1941. dija sugestija ke zuralje mere kontra e Roma save saljen đuvdipe ke bare Rumunijaće forora. Ljesi ideja sasa kaj trubul te relocirinpe thaj te anenpe ke disave thana thaj te aven ki kontrola, jeće rigatar te ikaldon andar e forora, a dujto te exploatišin ljen bučaće. Ki tomna gov boš, avilji maškar e Rumunijako autoriteti ideja katar e deportacija e Romenđi ani Transnistrija. Bi pinđarde rezonesa, Antonesku kalje bučaće ljija sama disave ćhona majpalal. Boš 1942, 17. maj, komandujime si registracija sa e Romenđe, majanglal e čergarenđe hem goljenđe so sesa ljen majanglal problemora e policijasa ja gola so sesa čorre. Ćerolpe hesapo kaj 1942. boš ke teritorije telji kontrola e Rumunijaći sesa 210000 Roma, bi e čergarengo. Exakto numri ni đanolpe se but đene saljen đuvdipe maškar e Rumunora, ane identi gava, tradicija, ljenca čerde familjije. Motivi thaj rezoni publikako sekuriti, ama čaćimase sebepo e rasako exodus, katar sa e riga e Rumunijaće ani Transnistrija sesa deportujime 25000 đi 26000 Roma. Gov’ than sasa alome, kešem, bučaće thaj sasa rodime ,,bučaće manuš” ani agrikultura, thaj vi golje faktorenđe so o maršal Antonesku đangla kaj e Rumunija naj la ambicije ljese aneksijaće…

E Roma sesa deportujime pampuresa (voz), sarsavese dijape mandro panđe đivesenđe dromese. Pire šeja, šajisarde te ljen već gova so trubuja. Ljengo malji (imanje) sasa konfiscirime.

Angluno transport đelo ko jun 1942. boš. Gote sesa sa e registrime Roma čergara, 11400. Dujto transport reslo ani Transnistrija ano septembar 1942. boš sa klasp pe ,,hem đungalje” Roma, 13000 e themese Roma. Aver transportora sesa ando plan ki primvara 1943, ama e marimatanđe buča ačade ljenđi realizacija, gja sasa inđarde disavo numri katar e maj but šela đene Roma.

Palje deportacije avilje protestora but manušendar, maškar ljende sesa vi reprezentora katar e politikaće partije, sar vi e gavutne svenđe Roma sesa alome ki deporatacija. Ama, e protestora sesa već golje Romenđe save sesa golje themese, e čergarenđe khonik ni ljija sama. Maškar e Roma avilo đi ko protest : George Nikulesku (Gheorghe Niculescu), presidento General Unija Rumunijaće Romenđe, bićhalda ko septembar 1942. boš apel presidentose Antonesku kaj gola mere pandimase thaj inđaripe ani Transnistrija ni čerdon pe gola so si e themese, save si situirime thaj kaj si ljen buči, već pe čergara.

Ko bihumano đuvdipe, čorripe thaj ivend savo avolasa, but Roma ko agor 1942. boš mulje katar i bok thaj o nasvaljipe. 1943. boš, but đene ka manđen te irinpe ke pe ćhera, thaj phari situacija e lokal populacijaće, vi hipoteza so i Đermanija ka hasarol ano maripe, ande e Rumunijako autoriteti te mućen disave kategorije e Romendar legal te ikljen andar i Transnistrija.

Gola so aćilje đuvde, irisajlje ke pe ćhera ano milaj 1944. boš, disave kurće maj anglal o peripe katar o diktatori Antonesku.

Palo maripe i data katar e deportujime aćilje đuvde 6000.

1 Comment

Odgovori

Your email address will not be published.

Prethodni članak

Online predavanje „Romski jezik kao izborni predmet“

Sledeći članak

Konferencija Diskriminacija i Romi

Najnovije od Novosti